Vjetrovi života

Dobrodošli na moj blog

31.07.2018.

Kengurko

Ako ste bili dijete u vrijeme Vučka, onda se sjećate i Kengurka.
Kupovao se u Jugoplastici, nije bio jeftin.
Imala sam dva, jedan sam polomila stalnim skakanjem a i skakanjem po kamenčićima- jer nema kud nisam skakala!
A, drugi sam čuvala i skakutala ( ljepše zvuči) u stanu, na Dobrinji.
Nismo bili prvi sprat, ispod nas je bilo ravnih sedam stanova. Ali skakutala jesam. Nikad se niko od komšija ispod nije žalio, valjda što su i oni svi svirali neke instrumente i vježbali skoro pa uvijek.
Ni mi se nismo žalili na to, iako nije uvijek bilo ugodno uhu jer B. i A. su tek bili početnici.
Sad su profesori. Mama i ja smo jako bili navikli na to njihovo muziciranje da smo se istinski radovali kad bi čuli da je B. pogodio neki takt i prevazišao neku etapu.
Vjerujem da su se i oni tako navikli na mog Kengurka.

Sjećam se i dan danas tog osjećaja skakutanja.... Ne misliš ništa, nego samo na to kako skakućeš i kako ti je lijepo. Pravo dijete. Ako bi me ko pitao da strpam svo djetinjstvo u nekoliko slika, jedna bi bila ta.
Nikad bezbrižnija. Možda.

Kengurko je pukao, duže je trajao nego prvi, ali ipak odskakao je svoje.
Ja sam odrasla, brže nego sam trebala i željela, ali tako je bilo.

I evo me sad, skoro 30 godina poslije pitam se: zašto su ga prestali proizvoditi???


30.07.2018.

Ne mogu da stignem.

Za mene do skoro nepoznata i rijetko izgovorena rečenica.
Oduvijek sam sve što bi mi se stavljalo na teret, u obavezu, što bi me se zamolilo ( zamoljelo- haha podsjetite me da vam ispričam za ovo), prihvatala ad hoc, kao podrazumijeva se da ja to mogu ili moram.

Na poslu sam apsolvirala taj izraz i moj pogrešan odnos, da ne kažem bolestan, spram toga.
Dakle, kao u onoj reklami što se skoro vrtila za nešto:
Bravo, uradila si to jako brzo, i prije roka!!! Evo ti sad još ovo, rok je odmah!!!
Ti to možeš!!!

Ne znam kako to dođe, valjda što je naš balkanski mentalitet takav, da ako kažeš nešto da ne možeš, ljudi se automatski pretvore u detektive, psihologe, savjetnike, pa od-do moraš da objašnjavaš, da dokazuješ zaboga miloga, zašto ne možeš, da li bi on to mogao itd, isl.
Uglavnom, poremećen stav.
A kad s druge strane imate poremećen stav po pitanju htijenja, želje da se nešto uradi i male količine ljubavi prema sebi, to je dobitna kombinacija.

Ne mogu da stignem. Žao mi je.
Druga dobitna kombinacija.
Vrime da se posvadim sa svitom, očito.
I da zavolim sebe.



Stariji postovi